Treningom do zdravlja
Profesor Ivan Zarić, za sajt RTS-a, objašnjava koliko su važni ishrana, redovna telesna aktivnost i treninzi koje kontrolišu stručne osobe, kako bi se obezbedio normalan razvoj mladih i odraslih.
Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja Ministarstva omladine i sporta i Republičkog zavoda za sport uočeno da se indeks telesne mase prosečno uvećao kod dečaka u našoj zemlji za 7.3 procenta, a kod devojčica 5.6 procenata. Istovremeno je primećeno da su telesna visina i težina povećane, kod dečaka za 3 procenta, a kod devojčica za 2.5%. Međutim neke od varijabli koje karakterišu fizičku sposobnost kod devojčica su smanjene za 6 procenata, a kod dečaka za 12 procenata. Uporednom analizom sa decom iz pojedinih zemalja Evropske unije, konstatovano je da su rezultati naše dece u većini ispod proseka.
Šta znači izbalansirana ishrana?
– Hrana je osnovni izvor energije. Dnevne energetske potrebe zavise od pola, godina života, telesne mase i telesne aktivnosti. Kod dece u periodu rasta i razvoja, kao i kod trudnica, postoje posebni zahtevi za dodatnom energijom. Dnevna ishrana treba da bude što raznovrsnija, raspoređena u najmanje tri obroka i bazirana na unosu složenih ugljenih hidrata – krompir, grašak, pasulj – od 60 do 70 posto, ostatak čine proteini i masti tj. meso pileće, teleće, divljač. Namirnice biljnog porekla treba jesti što više u svežem obliku, a zatim kuvano ili pečeno. Treba izbegavati prženje, zaprške, podgrevanje, kao i konzumiranje vrele hrane. Nepravilna ishrana, što će reći konzumiranje namirnica koje nisu potrebne organizmu ili štetnih namirnica, loše spremanje namirnica, neredovni obroci, brzo gutanje hrane, obedovanje u pokretu, ćaskanje uz ručak – sve to dovodi do mnogih poremećaja, a na prvom mestu su pad imuniteta i gojaznost – smatra Ivan Zarić, master profesor fizičkog vaspitanja i sporta.
Koliko je važna redovna i umerena telesna aktivnost?
– Telesna aktivnost podrazumeva svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije (vožnja bicikla, brzo hodanje, plivanje, trčanje, košarka, fudbal, tenis, fitnes…). Redovna telesna aktivnost podrazumeva aktivnost najmanje 5 puta nedeljno, ali preporučljivo je svaki dan. Umerena telesna aktivnost je aktivnost u aerobnoj zoni rada u trajanju od 30 minuta do sat vremena.
Da bi se čovek pravilno razvijao, još od rođenja počinje sa vežbanjem.
– U prvoj životnoj dobi telesna aktivnost je neophodna za rast i razvoj organizma mlade osobe. Pokret je osnovna motorička jedinica kretanja, upisan u genima čoveka kao neizbežan sastavni deo života. Tonizirajuće dejstvo pokreta se može uočiti od prvih dečijih koraka gde se dečije igre pojavljuju, kao prvi momenti delovanja telesnog vežbanja na organizam u razvoju. Telesnim vežbanjem u toj dobi postavlja se temelj kvaliteta života. Do desete godine života decu treba usmeravati ka bazičnim sportovima kao što su gimnastika, plivanje. Tako se razvijaju motoričke sposobnosti. U kasnijem periodu života dete se upućuje ka sportu koji odgovara njegovoj anatomskoj predispoziciji, ali pre svega izbor mora biti odluka deteta. Dete mora uživati u toj aktivnosti, a nikako da ga opterećuje, jer onda neće sport kao takav imati blagotvorno dejtvo na razvoj mlade osobe.
Nakon 25 godina, kada se završi telesni rast i razvoj čoveka, funkcionalne i motoričke sposobnosti opadaju. Taj proces se ne može zaustaviti, ali može li se redovnim i umerenim telesnim vežbanjem usporiti?
– Poželjno je da telesnu masu i krvni pritisak koji osoba ima u 25 godina, zadrži do kraja života. Velika je zabluda da krvni pritisak sa godinama raste. Čovek je postepeno došao u situaciju da zbog načina života, a ponajviše standarda, sve više svoje uobičajene aktivnosti obavlja u sedećem položaju, tako svoje telo dovodi pod uticaj faktora koji prete da ga unište. U drugoj i trećoj životnoj dobi, vežbanje ima zdravstveni i estetski značaj. Kardiolozi i onkolozi preporučuju redovnu i umerenu telesnu aktivnost kao preventivu od najtežih bolesti. Ljudi koji vežbaju su jaki i mentalno i telesno, jaki su i duhom i telom. Vežbanjem se oslobađamo stresa, koji je, kako lekari kažu, odgovoran za mnoge bolesti. Dok vežbamo u našem organizmu luči se endorfin – hormon sreće. Posle treninga čovek je raspoloženiji, vedriji, orniji, pun energije, lakše pamti i obavlja dnevne obaveze.
Koliko je važno da trenažni proces planira, vodi i kontroliše stručna osoba – profesor sporta i fizičkog vaspitanja?
– To je ključni detalj. Vežbanje, a pogotovo trening, mogu imati štetan uticaj na organizam ako ih sprovodi nedovoljno edukovana osoba. Organizujte svoj život tako da vežbanju posvetite sat vremena dnevno, jer samo tim satom povećavate kvalitet i kvantitet života – konstatovao je Ivan Zarić.